Riješena misterija stara 800 godina: PRAVA ISTINA o čuvenim kipovima na Uskršnjem ostrvu

Izgubljena civillizacija Uskršnjeg ostrva je izgleda sa svrhom birala lokacije za velelepne moai glave koje signaliziraju gde ima dostupne sveže vode.

Karl Lipo, antropolog koji je proveo skoro 20 godina proučavajući narod Rapa Nui i njihov nestanak sa Uskršnjeg ostrva, pokušavao je da sazna kako je ta populacija bila u stanju da preživi sa tako ograničenim pristupom pijaćoj vodi. Širom ostrva vrlo je malo pristupa svežoj vodi i vrlo je malo padavina tokom godine. Pa kako je civilizacija od 20.000 ljudi ipak uspevala da preživi? Neki od poznatih velikih kipova na Uskršnjem ostrvu imaju na glavi crvene kape, koje se nazivaju “pukao”. Kape su napravljene od crvenog kamena iz kamenoloma koji se nalazi na drugom kraju ostrva i deluje kao da su dodate kada su skulpture već bile napravljene.

Zašto i kako su te crvene kape, teške 12 tona dospele na kipove visoke četiri metra, nešto je što već dugo muči naučnike. Posle mnogo godina nagađanja, arheolozi sa Državnog univerziteta Pensilvanije došli su do moguće tehnike pomoću koje su kape postavljene na vrh kipova.

“Bilo je mnogo ideja, ali mi prvi iznosimo pretpostavku koja uzima u obzir arheološke dokaze”, kaže student antropologije Šon Hikson.
U 13. veku, ostrvo su prvi naselili polinezijski pomorci. Decenijama posle pristajanja na njegove obale, oni su dva veka proveli gradeći gigantske kipove od kamenja vulkanskog porekla. Stručnjaci se još uvek raspravljaju oko toga, ali je sada opšteprihvaćeno da su ti monoliti iz kamenoloma prebacivani ljuljanjem sa jedne na drugu stranu (npr. kao kada pomerate nameštaj). Ali je kamenolom iz koga je vađen svetlocrveni vulkanski kamen od koga su napravljene kape, udaljen preko 12 kilometara.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Journal of Archeological Science, slaže se sa tezom da su kape stavljene posle završetka kipova, što znači ne pre 15. ili 16. veka, verojatno tek kada su ih dokotrljali iz kamenoloma u grubom obliku, pa ih na licu mesta obradili. Pretpostavlja se da je to tačno, pošto je takvo kamenje, oko 70 komada, pronađeno na putu od tog kamenoloma prema statuama.

Da bi 12 tona teško kamenje podigli na kip, graditelji su koristili rampe. Savremene metode primene fotogrametrije i 3D tehnoligije ukazuju na udubljenja na bazi kamenja koja sugerišu da kape nisu mogle lako da se guraju rampom.
Umesto toga, naučnici tvrde da su preko velikih rampi, na vrh uspravnih kipova, kape kotrljane pomoću kanapa kakve i danas koristimo za podizanje teških tereta. Rotaciona poluga omogućvala im je da teške predmete do rampe dižu relativno lako. Za obavljanje tog procesa, tvrde naučnici, trebalo je manje od 15 snažnih radnika.
Zašto su sve to radili, ostaje nepoznato. Većina naučnika smatra da su kape korišćene za razlikovanje kipova ili označavanje određenog statusa.

Veruje se da su oni sa kapama bili višeg statusa i imali veću važnost u obrednim ceremonijama. Smatra se da kape predstavljaju kosu umotanu na temenu glave. Jedno je, međutim, sigurno. Stavljanje kape na vrh kipa nije bilo ni malo jednostavan zadatak i sigurno je za graditelje imalo vrlo duboko značenje.

 

Kurir.rs/IFL Science

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*